Никола Нешић, ученик музичке школе и талентовани млади виолиниста под вођством професорке Драгане Гајић, својим примером показује колико музика може да инспирише дете, подстакне креативност и изгради самопоуздање. Његова прича почиње једноставно – уз телевизијски наступ који му је променио живот.
— Почео сам да гледам Александра Рибика. Он је свирао виолину на Евровизији 2009. године и ја сам то слушао. Одједном сам се одлучио за виолину, упала ми је у срце — присећа се Никола.
Како каже, љубав је дошла природно, без оклевања.
— Ја сам то заволео и мама ми је рекла да има музичка школа. Одмах сам одлучио да упишем виолину, пошто ја много волим.
Иако многима делује тешко да надокнаде пропуштено ако не почну да свирају у раном узрасту, Никола то не види тако.
— За мене није било тешко. За неку децу јесте, али за мене није био проблем.
Усклађивање две школе такође тражи дисциплину.
— Није ми био проблем. Најважније ми је да свирам виолину, пошто ми је то у срце упало.
Час виолине траје 45 минута, али Николи то није напор.
— То је мени као да се играм. Али то је музика, све лепо и све ново. Вежбам и кући и у школи.
Поред музичке школе, Никола похађа и Основну школу „Јанко Веселиновић“ у Црној Бари, где без проблема испуњава све обавезе. Свакога дана вежба два до три сата и развија своје вештине.
Професорка Драгана Гајић истиче да је Никола пример колико упорност може да надомести године.
— Никола је дошао код мене почетком фебруара, са већ 12 година, што се сматра касним за почетника. Имао је тежак задатак — да цео циклус образовања савлада до августа ове године. Он је то својим трудом, радом и залагањем успео.
Додаје да сва деца која имају слух и вољу треба да се охрабре.
— Никад није касно да остваре свој сан. Могу да се упишу као ванредни ученици, а касније полагањем испита пређу на редовно образовање.
Шта је важније таленат или труд?
— Подједнако су важни, али можда је труд нијансу важнији — каже Гајић.
Објашњава и како деца најчешће бирају баш виолину:
— Прво им се допадне звук, јер је најсличнији људском гласу. Чују га на телевизији или концертима и онда се препознају у том звуку.
Иако није лак инструмент, љубав све мења.
— Није лако. Ниједан инструмент није лак за почетнике. Можда је виолина најтеже на почетку, али ако се воли и довољно ради, све постаје лепше и лакше.
Музичка школа у Богатићу ради као издвојено одељење Музичке школе Шабац, а резултати су већ видљиви. Деца радо долазе на часове, напредују и постижу добре оцене.
— Од октобра 2024. имамо издвојено одељење. Прво смо били у Културном центру, а сада смо у Основној школи „Мика Митровић“. Упис иде добро, у првом разреду имамо двадесетак ученика, а сваке године их је све више. Очекујемо да за пет-шест година имамо два до три одељења — каже руководство школе.
Највеће интересовање деца показују за виолину, хармонику, клавир и гитару, а уколико буде потребе, биће уведени и
дувачки инструменти.
Упис се организује у три рока — у мају, јуну и августу.
— Примићемо све који испуне услове и имају слух. Музика је важна за развој сваког детета. Она чини живот лепшим и треба да буде његов саставни део — поручују из школе.
Погледајте видео:
Пројекат „Млади и успешни – приче које мотивишу“ суфинансира општина Богатић.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
About the Author
