Најдражи су они гости који донесу пуне руке поклона. Данас је ОШ ,,Јанко Веселиновић“ у Црној Бари дочекала посебне госте – Недељка Попадића и Рада Ђерговића.
Ово дружење је само део активности које школа у Црној Бари спроводи у оквиру Недеље сећања и заједништва, а у вези са немилим догађајима из маја прошле године. Школа оваквим активностима показују да није само место учења, већ и место, на којем се расте у неке боље људе, какве боља времена и заслужују.
Недељко Попадић је најпопуларнији и најтиражнији српски песник у последњој деценији. Рођен је у Сплиту 1961.године. Живи у Београду. Покренуо је едицију ,,Дечја литература“. Објавио бројне збирке поезије, заједничку књигу са Љубивојем Ршумовићем, Душком Трифуновићем, Пером Зупцем и Мошом Одаловићем (,,Крила витезова“) Приређивач је неколико антологија поезије. Заступљен је у читанкама и уџбеницима. Оснивач је и главни и одговорни уредник часописа за децу ,,Витез“. Добитник је значајних награда и признања.
Витез је нашег доба!
Раде Ђерговић је српски хумориста, сатиричар и афористичар. Писао је за емисију ,,Минимакс“ која се емитовала на таласима Радио Београда. Данас пише и за Ивана Ивановића. Његова дела су превођена на руски, пољски и македонски језик. Добитник је бројних награда и признања.Члан је Удружења књижевника Србије и НВО „Ризница српске духовности“. Био је председник Чивијашке Републике 2002-2003. године.
Витез је, раме уз раме, са Недељком Попадићем.
Недељко Попадић, живи витез наших дана, ушетао је међу децу. Говорио је стихове стојећи пред најстрожом публиком, а та млада витешка публика је упијала сваки стих као најприроднију течност живота. Освежени, крај сваке изрецитоване песме, пропратили су овацијама и аплаузом као што се то ради када се добије онај го који решава нерешен резултат. Ови млади витезови су схватили да им је учитељ и да ће их научити свим часним и јасним (читај: добрим) стварима да би сутра, када порасту и они постали добри.
,,Школо моја пређи на другога“ рече Раде који тврди да очеви траже здравствену књижицу када виде ђачку свог детета и да ти исти очеви нису равнодушни према учетиљецима које им деца воле. Раде је објаснио деци да афоризми постоје да их насмеју, а да ће помоћу њих много тога научити када порасту.
,,Дечија душа је начистија. Њихов осмех је без резерве. Ако им се нешто допадне, они то и покажу. Нема фолирања. Ако им се нешто не допада и то покажу.“, рекао је Недељко.
Није било фолирања. Осмех је био смех и смејање. Својом поезијом извукао је из њих све оне велике бриге (шта ако не знам да се љубим), све дечије радости и научене лекције.
Школа је остала пуна поклона након њиховог одласка. Оставили су насмејана лица, добро расположење, подељене тајне, инспирацију и мотивацију у малим витешким главама и причу о мишу и лаву (,,Неко је рођен само да мрзи, а неко рођен да носи круну“).
About the Author
