Као што је и сам Милић од Мачве чувао сећање свога краја, тако данас родни крај тј. родно место Мачвански Белотић и само Културно-уметничко друштво “Милић од Мачве” чува сећање на свог заслужног мештанина
Белотић добро познато место по чувању традиције, песме и игре то се доказује и показује у оквиру овога друштва, које бележи можда и највећи број активних омладинаца када се узме у обзир бројност становника у поређењу са другим местима у Мачви. Овде је културни живот привукао омладину, те сала Дома културе у овом месту је заиста тесна да их све прихвати одједном. Проба се одвија у најмање три дела са три групе.
Како је радити у условима пандемије корона вируса, у чему лежи тајна бројности овде од суседних места и на друга питања покушали смо да нађемо одговоре са омладинцима и самим корепетитором овог друштва Милошем Кокановићем.
Да ли је могуће бити одговоран у време пандемије?
- Заправо, јако незгодно због свих тих мера које су нам епидемиолози увели и јако тешко одржавати пробе и бити одговоран, али ми се трудимо колико је то могуће – започиње разговор Кристина Мамлић, док рођени брат Максим Мамлић додаје:
-
Много проба је пропуштено!
Брати и сестра Мамлић закључују да у селу има доста заинтересоване омладине и за друге садржаје, али осим културно-уметничког и спортског друштва у селу нема других садржаја. Те би се на томе могло порадити како омладина не би морала ићи у друга места. Они истичу да би било пожељно да постоји атлетика, јер знају да има доста који тај спорт тренирају ван овог места.
Брат и сестра Лазар и Ивана Мишковић истичу да друштво, те само село нас задржавају да будемо сви на окупу.
-
Једноставно, је прелепо тренирати фолклор. – истиче Лазар.
- То треба играти из дубине душе и за то је потребна једна велика љубав. – додаје Ивана.
А зашто је овде бројност омладине највећа лежи у чињеници да родитељи доводе децу од малих ногу, те они заједно њих више браће и сестра заволе игру, упознају другаре и остају касније у већем броју и као старији омладинци.
Многи омладинци овога друштва играју и у Фолклорном ансамблу “Ђидо” у Богатићу, али своје сеоско друштво не запостављају. Кажу не праве никакву разлику, већ истичу да су богатији и успешнији, јер имају дупло више проба.
С обзиром да већина омладинаца активно користи телефоне и интернет, како су се они изборили и своје слободно време проводе играјући игру, а не играјући се на интернету?
-
Боље је дружити се уживо, него онлајн или преко телефона. Није исто имати некога уживо и преко телефона, интернета…
Да ли ћете се сложити да ја ова ваша сала мала, с обзиром колико Вас има?
- Па…можемо рећи и да би могла да се прошири. Али за сада колико нас има може се радити. Али ако се број повећа дај Боже и да се прошири!
У овом друштву срећемо поново Милоша Кокановића на позицији уметничког руководиоца овде је каже већ шест година, те с обзиром да координира припреме и рад више друштва питали смо га као је водити већи број културно-уметничких друштва.
-
Веома тешко! – каже Кокановић – У сваком месту треба се посветити исто не треба правити разлику, сваком друштву треба дати максимум, треба се трудити радити да би опстало. Овде је један леп пример од свих села, једно друштво које ја се надам са оваквим радом и ентузијазмом да ће и наредних деценија постојати.
- Да сала је мала! – истиче Милош и додаје да на сцени не могу да раде пробе, јер је мала, те у сали уклоне столице те добију већи простор. Мени је срце пуно када их има пуно.
Стручни сарадник: Зоран Милошевић
Текст: Новица Крезић
Фото, видео: Милинко Илић
Напомена: Пројекат: “Омладина општине Богатић” суфинансирала је oпштина Богатић. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Видео прилог:
About the Author
