-
Пандемија корона вируса омета рад са младима, тако да се стиче утисак да се мало ко брине о правилној социјализацији овог нараштаја
-
Отуђење младих од других заједница и младих из других насеља је будућност
-
Нема сусрета младих села, нема богатог културног, спортског и другог живота
-
Млади своје слободно време могу да проведу у фолклорној секцији или фудбалском клубу, уз поштовање мера
-
Могу да се баве фолклором, али у хладној сали
-
За сада се мало ко бори да младе задржи на селу
Рад са децом у мачванском селу Клење огледа се кроз основну школу у редовном образовању, а ван тога омладина овог места може наћи разоноду и додатне садржаје у сеоском фудбалском кулбу као и у Културно-уметничком друштву “Мачванка” – Клење.
Културно-уметничко друштво “Мачванка” из Клење основано је 1997. године. Успешно је радило десетак година да би након краће паузе од две године наставило са радом. Од 2018. године руководство поверено је Миломиру Јовановићу, иначе председнику друштва. У моменту преузимања друштво је имало десеторо активних омладинаца, да би тај број данас био педесеторо деце од којих је тридесетак увек активно. Основна школа као облик редовног образовања и рада са децом нашла се овом друштву на помоћи како би скренула пажњу на постојање овакве организације и упутила на ваннаставну активност с циљем очувања народне игре и традиције. У разоговору са председником Јовановићем наилазимо на проблем да како које дете заврши осмогодишњи програм образовања, те одлази даље на школовање оно и ово друштво напушта, па остају без омладине узраста од 13, 14 године и више.
Околности рада у време пандемије вируса КОВИД-19 отежале су рад ове организације. Пробе су се одржавале према свим препрорукама и мерама епидемиолошке ситуације, одржавају се редовно једном седмично, а родитељи јављају о свим облицима прехладе деце, те они остају кући. Напори су првенствено усмерени да се одржи континуитет рада. Пре ових околности друштво је имало активнији и богатији садржај који се огледао у честим наступима и гостовањима широм региона. И данас у овим отежаним условима могу се похвалити овогодишњим гостовањем у Владимирцима и Брадићу код Лознице.
-
Потребна је већа укљученост локалне заједнице, посебно Месне зајденице, како би се омладина активније укључивала сличним садржајима, а то се огледа у формирању клуба омлдине и сличних облика, како би управо омладинци преузимали иницијативе за даље унапређење и побољшавање свог положаја – истиче председник Јовановић.
Он такође каже да постоји воља и разумевање што се тиче општине Богатић, увек је то могуће и више, али и исказује разумевање услед свих изазова због актуелних проблема пандемије.
Обновити сусрете села кроз спортска и културна такмичења…
Јовановић је мишљења да би се организацијама већег броја манифестација, спортско-културних такмичења, драмских и других на нивоу села, а и у сарадњи са другим селима кроз нпр. сусрете села и слично допринело промовисању ових идеја, а тиме и већој заинтереованости омадине за ове садржаје. “Ђидо” као стожер и нослац општинских кутурно-уметничких активности могао би по мишљењу Јовановића да преузме иницијативу о организацији редовних годишњих смотри фоклора за сва наша мачванска села, јер је очигледан одлив чланова ка тој организацији чим се упишу средње школе. Тиме би се помогло афирмацији и опстанку сеоских друштава, која имају проблем да младе задрже усвојим редовима након завршетка осмогодишњег образовања у селу.
Уз похвале родитељима који помажу рад и опстанак овог друштва, те неколико сеоских привредника и појединаца председник Јовановић апелује и на локалну самоуправу као и на Савет месне заједнице да се више прикључе и допринесу опстанку и развоју ове културно-уметничке организације, потребне за опстанак омладине и даљи развој места.
Чак седам година Емилија Остојић, као уметнички руководилац и кореограф Културно-уметничког друштва “Мачванка” Клење даје свој несебични допринос развоју ове организације. Гледајући да број деце сваке године је све мањи, те изазове пандемије Ковид-19, где се и самњио број активних полазника на пробама, те одсуство омладине у току пандемије је евидентно, ипак може се рећи да је стање задовољавајуће. Али оно што је општи утисак омладина овде недостаје!
– Тешко је радити у “корони” – већ на почетку разговора са нама закључује Емилија Остојић. Мере које је прописала Република Србија, односно државни врх, и наравно кризни штаб (медицински) прилагодили смо рад мерама које су прописана, деца не могу да играју са маскама на лицу. Деца једино што могу је да дезинфикују руке пре уласка у салу, да се та сала у којој вежбамо проветрава, и просто немогуће је одржати пробу без контакта између деце, не можемо да држимо растојање од два метра, можемо али то је неки појединачни рад са децом, то је нека појединачна игра, која нема најбоље елементе у фолклорном и уметничком смислу. Доста је тешко. Али боримо се онако како нам држава омогући, када нам затворе све стајемо са радом и ми, када нас пусте ми водимо рачуна о мерама које можемо да поштујемо. Наравно стално се деци говори да воде рачуна о свом здрављу да се не приближавају људима много, када комуницирају да се удаље једни од других колико је то могуће, ипак су то деца.
До маја месеца нисмо имали активности, јер је све било затворено на нивоу републике. Од маја месеца је омогућено да се ради нормално, те је доста ипак урађено до сада. – истиче Емилија.
ШТА СЕ ДЕШАВА СА СТАРИЈИМ ОМЛАДИНЦИМА?
– Овде је била једна гурпа одраслих играча преко 18. година тачније од 20-25 година. Када су дошле ове епидемиолошке мере, те смо морали да прекинемо са радом, накако се и та група угасила, односно више не долазе. Мада су генерално они отишли неким својим обавезама, што су се поудавали, поженили, што су одласком на факултете, па су себе престали да сматрају делом ове средине. Тај део омалдине нам недостаје, они се не враћају у своје место из којег су потекли и не осећају неку врсту припадности у том неком друштвеном животу.
КАКО СЕ МОЖЕ ПОПРАВИТИ СТАЊЕ?
– Стање у проблемима рада са омладином може се поправити тако што ће се мало више улагати у културно-друштвени живот у новчаном смислу, али и у оном смислу да буде више људи који су ангажовани у том оквиру.
ОМЛАДИНСКА ПОЛИТИКА РЕПУБЛИКЕ?
– Фолклор је уметност, али није само уметност то је и наука, зато што садржи више наука у једном спектру, то је психологија, филозофија и математика и свашта нешто у једном, и мислим да је јако вредно, јер чува национални идентитет, идентиет српског народа, поред језика ту је и игра и песма и обичаји који су постојали пре 150 и 200 година. И не бих волела да се у неком наредном периоду од 10-20 година активности на овом пољу смање, а некако ми се чини да све у дружави иде ка томе, јер се јако мало средстава улаже у фолклор односно у овај део културе. Волела бих да држава мало више издваја средстава и мало боље реагује на наше захтеве, јер мислим да културно-уметничка друштва, ако се не варам њих 600 у Србији окупљају много омладине, много више омладине него било који фудбалнски, кошаркашки, одбојкашки или не знам који спортски клуб али веома смо слабо финасирани. Било би добро да се мало више на тај аспект обрати пажња.
ОМЛАДИНСКА ПОЛИТИКА У НАШОЈ ОПШТИНИ?
– У сваком селу у општини Богатић се поспешује рад са културно-уметничким друштвима, не можемо да кажемо да није, одвајају се одређена средства, да би она могла да буду већа него што јесу – могла би. Али тренутно у овој ситуацији, мислим да је ово добар подстрек. Ми имамо Фолклорни ансамбл “Ђидо” у оквиру Културно-образовног центра и мислим да је то једна права институција која треба да постоји и добро ради свој посао. И мислим да би деца из сеоских културно-уметничких друштава требало тамо да се сливају у фоклорни ансабл “Ђидо”, али наравно да остану и део ове своје сеоске зајденице. Значи да сви будемо на добитку, да село буде на добитку, општина Богатић, варош Богатић, “Ђидо” и свако друго појединачно културно-уметничко друштво, па би смо у тој заједничкој спрези тј. сарадњи направили најбољи посао, јер деца не би била на улици, омладина би имала чиме да се бави поред основних школских активности.
КОЈИ СУ ТО ЈОШ ПРОБЛЕМИ СА КОЈИМА СЕ СРЕЋЕТЕ У РАДУ?
– Једини порблем који имамо у Културно-уметничком друштву “Мачванка” Клење јесте топла сала. Немамо топлу салу да бисмо у зимском периоду могли нормално и неометано обављамо пробе. Ја се надам да ће се то решити, јер и наш председник Миломир Јовановић ради на том пољу да добијемо топлу салу у којој можемо да презимимо. Колика год та сала била, битно је да је топла. Ови домови културе су јако лепи у сваком селу, сви су лепи на свој начин и сви су функционални, јер сцена је ипак нешто што је и наука. Није сваки дом исти. Можемо у овој сали у Клењу да функционишемо, али кажем у тим неким лепим данима, када је лепо време, када је топло. Једино то што нам је проблем, је сала у којој би могли неометано да вежбамо, да нам не буде хладно у зимском периоду, јер када је минус напољу у овој сали је још већи минус. – закључује Емилија Остојић.
текст: Новица Крезић
стручни сарадник: Зоран Милошевић
фото, видео: Милинко Илић
Напомена: Пројекат: “Омладина општине Богатић” суфинансирала је oпштина Богатић. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Видео прилог:
